Koliko puta ste čuli ili pomislili: „Ma deca se samo igraju, treba nešto ozbiljno da rade.”
A da li je zaista tako?
U vreme kada se sve češće podvlači crta između onoga što zovemo ozbiljan rad i igra, volela bih da zajedno zastanemo i osvetlimo ono što često previdimo – igra nije suprotnost učenju, ona je njegovo srce.
Šta za vas znači dečja igra?
Da li je vidite kao puku razonodu i način da se „ubije vreme”?
Da li je shvatate ozbiljno bez obzira na uzrast deteta?
Ako ne znate odgovor, evo jednog jasnog: Igra je najozbiljniji posao deteta.
Poznati pedagog Fridrih Fröbel, osnivač prvog vrtića, govorio je:
„Igra je najviši izraz dečjeg razvoja u ovom životnom razdoblju, jer je to slobodno izražavanje onoga što je unutra.”
Zašto je igra ključna za razvoj?
Savremena istraživanja potvrđuju ono što vaspitači i roditelji intuitivno znaju: kroz igru deca razvijaju veštine koje im kasnije pomažu u školi, na poslu i u međuljudskim odnosima.
Studija objavljena u časopisu Pediatrics (Ginsburg, 2007) pokazuje da slobodna igra doprinosi emocionalnoj otpornosti, socijalnim veštinama i sposobnosti rešavanja problema.
A neuropsiholog Bruce Perry kaže: „Igra aktivira sve delove mozga. Kada se dete igra, ono gradi neuralne puteve koji su osnova za kasnije kompleksno razmišljanje.”
Kroz igru dete uči:
- da se fokusira i istraje (upornost),
- da čeka red i poštuje pravila (samokontrola),
- da komunicira i pregovara (socijalne veštine),
- da rešava probleme i razvija kreativna rešenja (logičko i kreativno mišljenje),
- da koristi ruke na precizan način (razvoj fine motorike, koja je povezana sa razvojem inteligencije).
Vrste igre i njihova vrednost
Igra sa gotovim igračkama
Neko bi rekao: „Gotove igračke guše maštu.” Ali to nije nužno tačno.
Ukoliko podstičemo dete da razmišlja kreativno, isti autić može biti:
- danas policijski auto,
- sutra svemirski brod,
- a prekosutra zmaj koji leti iznad parka.
Deca kroz igru preuzimaju uloge i oponašaju svet odraslih. To je njihovo prvo istraživanje identiteta i društvenih uloga. Ako primetite neko ponašanje koje nije korisno, razgovarajte s detetom uz ljubav i pitanja, a ne kroz kritiku i na taj način ga preusmerite.
Konstruktivna i nestruktuirana igra (kocke, plastelin, pesak…)
Da li ste voleli da gradite kule od kocaka ili se igrate testom ili plastelinom? Sećate li se kula napravljenih u pesku ili ste možda sa dekom ređali šibice i pravili tako kuće? Igrate li se sada nečeg sličnog sa vašim detetom?
Kada dete pravi „nešto ni iz čega”, ono:
- razvija kreativnost i maštu,
- uči strpljenje i planiranje,
- uči da poveže urok i posledicu,
- koristi ruke, što dodatno podstiče taktilne osećaje i motoriku.
To je početak stvaralaštva. Kasnije će se to preoblikovati u kulinarstvo, pravljenje nameštaja, gradnju, umetnost…
Primer: Dete pravi “grad” od kockica. Uči da planira prostor, balansira, kombinuje boje i oblikuje svoju viziju sveta. Ne uči samo motoriku — uči i koncept stvaranja.
Prirodni materijali
Svako dete se bar jednom igralo sa travkama i prutićima. Kamenčići, listići, voda, zemlja, pasulj iz kuhinje — sve to su blaga za razvoj.
Istraživanja iz oblasti montesori pedagogije i razvojnog senzomotorickog pristupa ukazuju da prirodni materijali:
- podstiču čulno istraživanje,
- razvijaju fokus i spoj sa prirodom,
- razvijaju maštu i kreativnost,
- uče dete da od nečeg „običnog” napravi nešto „magično”.
Primer: Devojčica pravi čajanku od listova, kamenčića i čepova. U njenom svetu, to je gozba kraljevske porodice. U stvarnosti — to je temelj za kreativno mišljenje i socijalnu igru.
Društvene igre
Svi smo igrali društvene igre poput „Ne ljuti se čoveče”, „Uno”, „kamen, makaze, papir” i slične. One su za svu decu poseban doživljaj jer podrazumevaju i druženje. One su posebno važne za decu jer kroz njih:
- razvijaju pravila ponašanja,
- uče da pobeđuju i gube na dostojanstven način,
- uče da donose odluke i nose se sa njihovim posledicama,
- pružaju osećaj pripadanja i povezanosti.
Studije pokazuju da deca koja se redovno igraju društvene igre imaju više samopouzdanja i bolje socijalne veštine.
Digitalne igre – oprez i razumevanje
Iako se često demonizuju, digitalne igre mogu imati koristi:
- razvijaju brzo reagovanje, logiku, usmerenu pažnju,
- omogućavaju umrežavanje i saradnju na daljinu.
Ali, važno je postaviti jasne granice: sadržaj, vreme igranja (kada i koliko dugo), i da dete ima i alternativu u realnom svetu. Takođe je važno da pratite sa kakvim osobama je vaše dete u kontaktu.
Ova vrsta igara ima svoje dobre strane, ali treba imati u vidu i lose: predugo boravljenje na ovoj vrsti igara može stvoriti zavisnost, može uticati na razvoj fine motorike i vida. Zbog toga ih treba dozirati i kontrolisati.
Zajedničko igranje igara sa detetom može biti odlična prilika da uđete u njegov svet, razumete njegove izazove i vodite razgovor o vrednostima.
I odrasli se igraju – samo to zovemo drugačije
I mi odrasli se igramo. Pravimo eksperimente, istražujemo, stvaramo, osmišljavamo projekte. Ta igra jeste malo “ozbiljnija”, ali ima korene u onim prvim dečjim aktivnostima.
Bez igre ne bi bilo ni jednog izuma, ni jednog umetničkog dela, ni jednog naučnog otkrića.
Igrajte se zajedno
Poštujte dečju igru jer je ona osnovni način učenja i razvoja vaše dece.
Podstičite ih na raznoliku igru – samostalnu, u paru, s vršnjacima, s odraslima kao i sa različitim vrstama igračaka i materijala.
Odvojte vreme da se i vi igrate sa vašom decom. Stvarajte tako nezaboravne trenutke.
U igri s vama dete ne samo da uči — ono se oseća viđeno, voljeno i prihvaćeno.
A to je osnova svega.
Hvala vam što ste tu i što svojim prisustvom podržavate moj rad.
Ako vam je ovaj tekst koristio, podelite ga s nekim kome bi mogao da znači.
Ako vam je potrebna podrška kako da usmerite dečju igru na koristan i konstruktivan način — pišite mi. Tu sam da pronađemo rešenja zajedno.
Za dobro vas i vaše dece,
Od srca,
Nataša