Deca menjaju ponašanje onda kada roditelji istraju u svojoj promeni.
Sedim u društvu mama koje pričaju o svojoj deci i žale se kako se koje ponaša. Privlači mi pažnju jedna mama koja na svaki predlog ostalih odmahuje rukom i kaže:
„To sam već jednom probala – ne radi kod mog deteta. Ovo znam, ali kod nas to sigurno neće dati rezultate…”
I tako, ispade njeno dete – nepopravljivo.
Međutim, istina je da to sve nema toliko veze sa detetom koliko ima veze sa njenom voljom da istraje.
Kako nastaju dečji obrasci ponašanja?
Deca uče kako da se ponašaju u skladu sa našim odnosom prema njima, postavljenim granicama, očekivanjima i pravilima.
Za stvaranje svakog obrasca ponašanja – potrebno je vreme.
Verujem da ste bili u situaciji da vidite dete koje plače, viče ili udara, samo da bi dobilo ono što želi, a da roditelji – posle nekog vremena (ili odmah) – popuste i ispune želju.
Takvo ponašanje ne nastaje preko noći.
Ono se razvija jer su odrasli iz detetove okoline reagovali po sistemu:
„Dobiješ šta hoćeš – samo nemoj da plačeš/vrištiš/udaraš…”
Verujem da su ti roditelji tada radili najbolje što su znali i sa najboljom namerom.
A dobra vest je – taj obrazac se može promeniti.
Međutim, za to je potrebno da roditelj promeni svoju reakciju, odnos prema detetu – i da bude dosledan.
Da li je lako?
Nije uvek.
Ali je vredno truda.
Kako početi promenu?
Pitanja koja sebi možete postaviti:
- Kakvo moje ponašanje je doprinelo da dete razvije ponašanje koje mi sada smeta?
- Šta sam tolerisala? Gde sam bila popustljiva?
(Nema mesta krivici. Nije greška. To je samo rezultat koji nismo želeli.)
Zatim se zapitajte:
- Kako bih volela da se moje dete ponaša?
- Šta se u tom slučaju očekuje od mene?
- Kako da reagujem?
- Gde da postavim granicu?
Jer – ako želimo drugačije rezultate, moramo menjati ponašanje.
Isto ponašanje vodi ka istom rezultatu.
Kada dođete do odgovora i osmislite novi pristup, važno je da budete dosledni i strpljivi.
Kao što se sadašnje ponašanje gradilo tokom vremena, tako i promena traži vreme.
Možda čak – isto toliko.
Upozorenje – normalna je burna reakcija deteta na vašu promenu!
Kada počnete da se menjate, mogu se javiti intenzivnije reakcije deteta.
To je njihov pokušaj da vas „vrate” na staro – jer se u vašim starim reakcijama snalaze.
Vaše novo ponašanje zahteva od njih da se i oni promene, da izađu iz poznate zone.
To je najzahtevniji trenutak.
I baš tada je najjača snaga u vašoj istrajnosti.
Zaključak
Ako želimo da dete promeni ponašanje, najpre treba da promenimo sebe:
- kako reagujemo,
- gde su nam granice,
- šta tolerišemo.
I onda, kad to promenimo – da budemo istrajni.
Nije dovoljno primeniti nešto jednom.
Trajna promena se ne gradi instant.
Kada vaše reakcije postanu dosledne – i dete će se uskladiti.
Nemojte stalno menjati pravila i pristup – to dete zbunjuje i tera ga da traži prostor u kojem će se osetiti sigurno.
Budite vi ta sigurna luka.
Nastavljamo…
U narednom postu ću podeliti lično iskustvo o tome kako sam promenom sebe promenila i ponašanje svog deteta.
Hvala vam što ste tu. Ako vam je ovaj tekst bio koristan podelite ga s nekim kome bi takođe značio.
Pišite mi ako osećate da vam treba dodatna podrška – tu sam.
Za dobro vas i vaše dece,
Od srca,
Nataša